Čitati Lolitu u Teheranu - Azar Nafisi

Preko sto nedelja na listi bestselera Njujork Tajmsa Kirkus Rivjuz: Najbolja knjiga nefikcije ovog veka   Azar Nafisi je iransko-američka književnica i profesor engleske književnosti, dobitnica nekoliko značajnih književnih nagrada i drugih priznanja. Široj javnosti je postala poznata 2003. godine, po objavljivanju romana Čitati Lolitu u Teheranu. Čitati Lolitu u Teheranu je autobiografska priča o neustrašivoj učiteljici koja tajno okuplja sedam učenica i sa njima čita zabranjene klasike u Iranu, tokom revolucije. Učenice, kojima je ona nekada predavala englesku književnost, pripadale su različitim društvenim i kulturnim slojevima (konzervativnim, religijskim, sekularnim, progresivnim), a neke od njih su bile i u pritvoru. Islamski moralni odredi su vršili proizvoljne racije, fundamentalisti su zauzimali univerzitete, slepi cenzor je gušio svaki oblik umetničkog izražavanja. U suprotnosti sa atmosferom političke opresije, nalazila se neobična skupina mladih žena čije se priče prepliću sa sudbinama junaka književnih dela o kojima su diskutovale: Gordost i predrasuda, Vašington Skver, Dejzi Miler, Lolita. Roman je preveden na više od 32 svetska jezika, a poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 2024. godine. Preko sto nedelja na listi bestselera Njujork Tajmsa Kirkus Rivjuz: Najbolja knjiga nefikcije ovog veka   Azar Nafisi je iransko-američka književnica i profesor engleske književnosti, dobitnica nekoliko značajnih književnih nagrada i drugih priznanja. Široj javnosti je postala poznata 2003. godine, po objavljivanju romana Čitati Lolitu u Teheranu. Čitati Lolitu u Teheranu je autobiografska priča o neustrašivoj učiteljici koja tajno okuplja sedam učenica i sa njima čita zabranjene klasike u Iranu, tokom revolucije. Učenice, kojima je ona nekada predavala englesku književnost, pripadale su različitim društvenim i kulturnim slojevima (konzervativnim, religijskim, sekularnim, progresivnim), a neke od njih su bile i u pritvoru. Islamski moralni odredi su vršili proizvoljne racije, fundamentalisti su zauzimali univerzitete, slepi cenzor je gušio svaki oblik umetničkog izražavanja. U suprotnosti sa atmosferom političke opresije, nalazila se neobična skupina mladih žena čije se priče prepliću sa sudbinama junaka književnih dela o kojima su diskutovale: Gordost i predrasuda, Vašington Skver, Dejzi Miler, Lolita. Roman je preveden na više od 32 svetska jezika, a poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 2024. godine.. Detaljnije